“The Substance” je definitivno jedan od filmova koji je obeležio ovu godinu. Rediteljka Coralie Fargeat je upotrebila zvuk i sliku da nam ispriča dobro poznatu priču o starenju, pokušajima da se mladost zadrži što duže, a trenutni standardi lepote dostignu po svaku cenu. Scenario je u drugom planu, ali to ne znači da nije dobar, štaviše, u Kanu je osvojio nagradu za najbolji scenario. Nije lako ogoliti priču i iskoristiti druge filmske alate da se priča ispriča efektno. Nije ni čudo što gledaoci imaju tako jake reakcije na film, jer retko nailazimo na film koji tako snažno “napadne” gledaoca.
Body horror i maksimalistički pristup rediteljke su glavne stavke koje dele publiku. Neki misle da je to preterano, previše, da je moglo bez toga. Nisu li to česte reči i reakcije ljudi na estetske zahvate i druge mehanizme kojima ti neki drugi ljudi (nikako i oni), pokušavaju da zadovolje ili pobegnu od nekih standarda? To je najčešći slučaj kod ljudi u svetu filma, muzike i televizije, a pogotovo kod žena. I često čujemo pitanje “zašto to sebi rade?”. Film “Supstanca” se upravo i bukvalno bavi time. Prvo, kako društvo zaista gleda na žene, a onda i kako one zbog toga gledaju same na sebe.
Svako treba da pogleda ovaj film. Pa makar i “kroz prste”.